OH, I WONDER....

A da ti ja nadjem frajera?

milenushka | 26 Novembar, 2010 12:41

Iz kog razloga ljudi vole da glume dušebrižnike, kada je to apsolutno nepotrebno i niko to od njih ne očekuje. Ako nekome smeta što sam sama. Molim lepo, okrenite glavu u kontra smeru. Ako i to ne pomaže...kupite smoki ili grickajte nokte šta god, samo nemojte da mi pomažete., pliiiiiz.

Tako sam imala par jako simpatičnih situacija, koje su režirale gore navedene osobe. Sećam se kako mi je u jedno divno podne, dok sam ispijala kaficu zazvonio mobilni i očitalo se ime moje, ne tako bliske prijateljice. "Hm, šta li hoće sad ova?" (obično zove kad joj nešto treba) ....Da, treba joj moj broj ...Zašto? "Jedan drug mog dečka ga je zamolio, da pita mene, da ja pitam tebe, da mu dam tvoj broj!" Haaaaa? "A znaš kako je fin, baš je fin" Obožavam taj epitet, koji obično prikače osobi, koja nema ni jedan kvalitet...Pa ono u stilu "A šta će kukavac, fin je on." - A je l' zgodan? - Jeste, visok...fin. -Dobro skontala sam da je fin...aj, nema veze ionako idem za par dana, neće valjda škoditi. Kako se zove čovek? - Tomica. - Help!

Nakon 2 sata oglašava se mobilni, zvoni samo jednom. "Hmmm ko bi to mogao biti?" I ja prosledim, tada aktuelnu tipsku poruku, kojima smo se gadjali i takmičili ko će više tih nebuloza da posalje. "Sedim na stepeništu, pijem 'ladno pivo...boli me kurac što nema ništa živo...Hodam lagano, kurac mi se diže...Taj što me cima može da mi ga liže." Damski, nema šta pitam se gde mi je mozak bio...ali dobro, to je tada bilo moderno, a svi smo hteli da budemo u trebdu. Kad...čovek zove i govori sledeće:

-Dobar dan, imao sam poruku sa tog broja.

-Ajde Tomice, ne moramo sad da se pravimo englezi, ti si me prvi cimnuo i očekivala sam da ćeš zvati jer, rekla mi je drugarica da hoćeš da se upoznamo.

-A da, Milena...to si ti!

-Ne, ovo je moja astralna projekcija.

OK, dogovorili kad i gde se sastajemo. Dobro, momak nije izgledao loše.Visok, razvijen ...fin. Muka je nastala kada je krenuo da priča kako je on bio vrhunski košarkaš i imao šansu, mogao da uspe, ali je nije iskoristio. Čekao je nešto bolje. Tako je propustio i drugu. Jer je očigledno umislio da je Kobe Bryant. Kako ovaj grad nije za njega, on je stvoren za nešto veće. (za veliku kliniku, možda) Kako su sve žene u ovom gradu kurve, niko ne ceni prave vrednosti. I dok se taj monolog odugovlačio, ja sam razmišljala koju haljinu sutra da obučem i klimala glavom. "Aha...da...u pravu si!" Kada je stigao račun, pita me: -E fali mi .... možeš da mi daš da platim? -Platiću ja. -Ne, ne...daj meni, da ne pomisli konobar da sam šmokljo.- Da, u pravu si ...konobarovo mišljenje je od krucijalne važnosti. Nakon tog prvog i poslednjeg izlaska, lik je počeo da me bombarduje porukama, sadržine tipa: "Ovaj grad je bio sumoram dok se ti nisi pojavila i obasjala put, ja te volim" Bla, bla, bla...nakon toga počeo i da me uhodi. Kad sam se vraćala iz grada, eto ga mali, nesrećni Tomica iskače iza neke trafike i prepada me, za malo da me srćka strefi . Sačekuje ispred zgrade. Stoji ispod prozora. A izričito sam naglasila da to, zaista nema potrebe da radi, jer nisam zainteresovana i gubi svoje dragoceno vreme, možda će mu se ukazati još neka šansa, a on će je propustiti pratći mene u stopu. I ta epozida se završila kad sam otišla iz države, isključila telefon i nikada ga više nisam videla. Huuuuuuuuuuh!

Takodje mi je bio zanimljiv jedan egzemplar, koji mi je "nabacio" drug mog najboljeg druga. I tako smo izašli ja i drug, a u klubu su nas već čekali Drug, njegova devojka i Mladoženja. Čiju sam oznojenu facu primetila još na ulazu. Stoji kralj, pokošenih ramena, tupog pogleda i briše graške sa čela i vrata. Moj drug je razrogažio oči, pogledao u mene, pa u Mladoženju, pa u svog druga. I odmah sam pročitala taj njegov pogled, koji je govorio: -Koji kuraaaaaaaaaaaaaaaaaaac? Kakav je ovo debeli gmaz?

Nakon par minuta Mladoženja, kojem je inače nadimak Bata Pera, a što me neodoljivo podseća na lik iz crtanog filma "Beba Guskić" i što je najzanimljivije, on i liči na Bebu Guskića, obraća mi se;

-J-j-j-j-aaa nisam n-n-n-niiišta znao, m-m-mmeeene su ovde doveli, n-n-n-n-na p-p-p-p-prevaru. Ovo je P-P-P-PREVARA!

-Jao, jadan ti, baš mi te je žao (Da li da vrištim sad ili odmah?)

-P-P-P-P-PREVARAAA, BRE!

Mislim...šta je to trebalo da znači? Kao ružna si, ne znam šta radim ovde uopšte, neću sa tobom da pričam i ne obraćaj mi se????? Ha-ha-ha Hvala olakšao si mi život! Zbilja, teška prevara!

Stoji faca u masi i gleda u zid, ili kroz njega. Kao sporedni lik iz teenage američkog filma, znate oni debeli, retardirani nad kojima se svi iživljavaju? E taj, samo mu još fali bala da procuri iz usta, onaj kačket sa propelerom na vrhu i slika će biti kompletna. Nakon toga je još izustio da ga B-B-B-B-BOLI noga i to je bio čitava konverzacija.

Kada smo krenuli na afterparty, ulazimo u kola Drug vozi, nas troje pozadi i Bata Pera koji pokušava da ugura svojih 357 kg i betonske konstrukcije od nogu na suvozačevo mesto uz stenjanje, ridanje i zapomaganje. OOOOOOOOH, AAAAARRRRRRGGGHH.

Ljudi, dovezite viljuškar i autodizalicu od 200 tona. Kad smo došli u kafić, nas četvoro smo seli na jednu stranu stola, a Beba Guskić naspram nas. Tako smo mi pričali o nekim trilerima, hororima i ostalim glupostima. Pera je ćutao i nakon čitave priče izustio, sa glasom kao iz bunara, odnosno glasom Bebe Guskić:

-AJDE DA PRIČAMO O NEKIM VESELIJIM TEMAMA, NA PRIMER RAK JETRE HAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAA. -Crče čovek od smeha, ja i drug onako zblanuti se pogledasmo, on je naravno prevrnuo očima, napravio neku zgađenu grimasu i rekao: -Hm, da ha-ha.

A kada smo otišli, osula sam paljbu po drugu. -Ne mora onaj moron da mi pomaže stvarno, a tebi hvala gde me dovede. Hoću svojih 3 sata nazad! Aaaaaaaaaaaaaaaa!

Tako da dušebrižnici dragi, ako ne znate moj ukus ili elementarno nemate sopstveni, nemojte da provodadžišete, niko to od vas ne očekuje, a ako ne poznajete tu osobu koju ste namenili nekom, nemojte uopšte da se truditi. Jer najbolji drug druga vase sestre od tetke, ne mora da znači da je dobra pasija. Dako se nekako sami snadjemo bez vas i vaših slučajeva, nećemo umreti bez momka, a ni vi time nećete dobiti ništa.

Tako da "Hvala, ali neka hvala!"